Голија
Голија је без сумње једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. То је највиша планина југозападне Србије и носи епитет ваздушне бање. Голију је због низа специфичности и карактеристика Влада Србије прогласила Парком природе прве категорије (2000. године), да би је УНЕСКО категорисао као Резерват биосфере (2001). То је до скора био једини резерват биосфере у Србији. На овој планинској лепотици налази се велики број природних реткости. Њена огромна површина и очувана животна средина омогућавају постојање изузетно великог броја различитих врста биљног и животињског света, бројних извора, потока и река, али и три језера. Свакако најпознатије је Даићко, али не мање значајна и занимљива су и Кошанинова језера и језеро Небеска суза на Округлици. Као што су и све друге знаменитости Голије дар природе и језера су – природна.
Јавор
Планина Јавор једна је од најлековитијих у Србији. Налази се на 1.520 метара надморске висине, а мало је познато да је погодна за лечење низа болести - анемије, хроничних респираторних обољења, бронхитиса, астме, емфизема и подизање општег стања здравственог имунитета. Ивањички крај, коме припада и планина Јавор, познат је и занимљив и због природних лепота и разноврсног и богатог биљног и животињског света. На овој планини шуме обилују буквом, смрчом, храстом, врбом, тополом, јавором, брезом, а обилује дивљим боровницама, малинама, купинама, јагодама...
Љубитељи природе су у могућности да се упознају и са културно-историјским споменицима, а један од њих је најстарија школа са интернатом у ивањичком крају, заједно са црквом, коју је изградио владика Јања 1833 године. У овом крају развијен је ловни туризам, захваљујући разноврсном животињском свету, а доминирају лисице, зечеви, вукови, срне, дивље свиње, фазани, орлови, сове, кобци...
Јавор обухвата простор између река Тисовице, Увца, Брњице и Ношнице. Ношница је природна граница између Јавора и Голије, а највиши врх је Василин врх од 1.520 метара. Богат је пашњацима и чистим изворима и у правом смислу је историјска планина, јер су на њој вођени ратови 1804, 1876-1878. и 1912. године. Све до Балканског рата 1912. године, овде је била српско-турска граница.
У пролећном и летњем периоду организовано може да се посети Природни резерват „Увац", у склопу ког се налази Увачко језеро, где гости могу свакодневно да уживају у чарима природе, вожњи чамцима, као и обиласцима пећина. На путу Јавор - Сјеница налазе се Сјеничко језеро и кањон Увца, где је станиште белоглавог супа, једно од ретких у Европи. Могуће је организовати излет на Сјеничко језеро, чамцем ући између планина које обилују пећинским накитом, а могуће је посетити и кањон Увца.
Мучањ
Мучањ је планина у југозападном делу Србије, која се простире источно од планине Муртенице, северно од планине Јавор и западно од Ивањице. Планина се налази у близини села Катићи. Највиша тачка планине је врх Јеринин град са надморском висином од 1534 метра. Мучањ је препознатљив по свом крашком рељефу и стенама од којих се састоји Јеринин град, а уочљив је са магистралног пута који пролази испод саме планине. У богаству крашких облика рељефа истичу се пећине. Ова планина својим именом чува успомену на мучан успон Светог Саве на сам врх, на коме је, према легенди, одмарајући се, камен прекрстио својим пастирским штапом, и из камена је потекла лековита вода, која и данас тече и обилује благотворним својствима, па није чудно што је овај врх изузетно посећен у свако доба године. Године 2019. је на Мучњу саграђен видиковац, а туристичком сигнализацијом су обележени прилази овом локалитету, па су посете овој планини вишеструко увећане.