Голија
Голија је без сумње једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. То је највиша планина југозападне Србије и носи епитет ваздушне бање. Голију је због низа специфичности и карактеристика Влада Србије прогласила Парком природе прве категорије (2000. године), да би је УНЕСКО категорисао као Резерват биосфере (2001). То је до скора био једини резерват биосфере у Србији. На овој планинској лепотици налази се велики број природних реткости. Њена огромна површина и очувана животна средина омогућавају постојање изузетно великог броја различитих врста биљног и животињског света, бројних извора, потока и река, али и три језера. Свакако најпознатије је Даићко, али не мање значајна и занимљива су и Кошанинова језера и језеро Небеска суза на Округлици. Као што су и све друге знаменитости Голије дар природе и језера су – природна.
Јавор

Планина Јавор једна је од најлековитијих у Србији. Налази се на 1.520 метара надморске висине, а мало је познато да је погодна за лечење низа болести - анемије, хроничних респираторних обољења, бронхитиса, астме, емфизема и подизање општег стања здравственог имунитета. Ивањички крај, коме припада и планина Јавор, познат је и занимљив и због природних лепота и разноврсног и богатог биљног и животињског света. На овој планини шуме обилују буквом, смрчом, храстом, врбом, тополом, јавором, брезом, а обилује дивљим боровницама, малинама, купинама, јагодама...
Љубитељи природе су у могућности да се упознају и са културно-историјским споменицима, а један од њих је најстарија школа са интернатом у ивањичком крају, заједно са црквом, коју је изградио владика Јања 1833 године. У овом крају развијен је ловни туризам, захваљујући разноврсном животињском свету, а доминирају лисице, зечеви, вукови, срне, дивље свиње, фазани, орлови, сове, кобци...
Јавор обухвата простор између река Тисовице, Увца, Брњице и Ношнице. Ношница је природна граница између Јавора и Голије, а највиши врх је Василин врх од 1.520 метара. Богат је пашњацима и чистим изворима и у правом смислу је историјска планина, јер су на њој вођени ратови 1804, 1876-1878. и 1912. године. Све до Балканског рата 1912. године, овде је била српско-турска граница.
У пролећном и летњем периоду организовано може да се посети Природни резерват „Увац", у склопу ког се налази Увачко језеро, где гости могу свакодневно да уживају у чарима природе, вожњи чамцима, као и обиласцима пећина. На путу Јавор - Сјеница налазе се Сјеничко језеро и кањон Увца, где је станиште белоглавог супа, једно од ретких у Европи. Могуће је организовати излет на Сјеничко језеро, чамцем ући између планина које обилују пећинским накитом, а могуће је посетити и кањон Увца.
Мучањ
