fbpx

Ивањица

Image
Image
Image
Image
Image
Image
Image

Територија општине ИВАЊИЦА се налази на југозападу Србије и обухвата део Старовлашко- рашке висије под називом "Моравички крај". Варош настаје далеке 1833 године по налогу кнеза Милоша и оснива је капетан Сима Јаковић. Моравички Стари Влах је оивичен меридијанима који су означени као 19*55’ и 20*27’ источне географске дужине, односно 43*17’ и 43*41’ северне географске ширине.

По површини је међу највећим општинама у Србији од 1090 км2, и по задњем попису у њој живи око 32.000 становника, а сам град има око 12.000 становника. Граничи се са општинама: Сјеница, Нова Варош, Рашка, Нови Пазар, Краљево, Лучани и Ариље. Ивањица је са већим центрима у овим општинама повезана асфалтним путевима, а од Београда је удаљена 224. км.

Ивањица је административни, културни и привредни центар општине, а са општинама Лучани, Чачак и Горњи Милановац чини Моравички округ. Иначе, Ивањица лежи на обали реке Моравице која извире на планини Голији , и налази се на надморској висини од 468.м.

Ивањица је 26.01.2000. године проглашена Ваздушном бањом на простору од 2.156,50 ха уредбом Владе Републике Србије.

Далеке 1873. године је Прилички Кисељак проглашен бањом, некада веома посећено место, сада чека реконструкцију.

Преко Ариља и Пожеге повезана је са Јадраном магистралним путем и пругом Београд- Бар, затим преко Гуче са Чачком, преко Каоне са Краљевом и преко Сјенице и Новог Пазара излази на Ибарску магистралу, а од Сјенице преко Нове Вароши са Пријепољем и даље са Црном Гором и Јадраном.

Школство у Ивањичком крају има дугу традицију. Прва школа у Ивањици је основана 1834. године, а у Миланџи код Ивањице 1833. године и то је уједно био и интернат. На подручју Моравичког краја ради девет осморазредних школа, а у Ивањици Гимназија и Техничка школа (која образује кадрове трговинске, машинске, дрвнопрерадјивачке, текстилне туристичке и угоститељске струке). У Ивањици ради и Дом ученика.

Здравствену заштиту пружа Дом Здравља и Специјална болница за рехабилитацију - Анемија. Иначе, треба напоменути да здравство има веома дугу традицију у Ивањици. За потребе Јаворског рата 1876 године на Мркочевцу је основана војна болница, а 1905. године Ивањица добија болницу општег типа.

Општина има 18. Месних заједница и по површини највећа је МЗ Остатија 112 км2, док је по броју становника највећа МЗ Ивањица 15903.

Половина површине општине (540 км2) је под шумама док је остатак обрадиво земљиште и нешто врло мало неплодно земљиште (37 км2).

У Ивањичкој општини је запослено око 5000 радника у јавном и приватном сектору, како у привреди тако и ванпривреди. Многа државна и друштвена предузећа су приватизована (ШПИК, Јавор, Градитељ...), а нека чекају приватизацију.

Од културно-историјских споменика издвајамо Цркву Св. Цара Константина и Царице Јелене подигнуту 1836-1838. године, Камени мост на реци Моравица је саградјен од 1904-1906. године и један је од највећих једнолучних мостова на Балкану, Електрична централа на Моравици саградјена је 1911. године и то је била седма хидроцентрала у Србији, са водопадом који је визуелни симбол Ивањице. Недавно је подигнут споменик ђенералу Дражи Михаиловићу који се налази у центру града. Надомак града се налази Палибрчки гроб на коме је подигнута црква на гробу Бошка Југовића (Косовског јунака) посвећена Св. Кнезу Лазару као и Манастир Ковиље који потиче из 13-ог века и удаљен је 25 км од Ивањице.

Хаџи-Проданова пећина је комбинација важног туристичког, спелеолошког и археолошког објекта. Налази се надомак града на само 7. километара на надморској висини од 600 м. Налази се у долини Рашћанске реке па је зову и Рашћанска. Поред предивних дворана са сталагнитима и сталактитима у пећини су пронадјени вредни предмети из доба праисторије. (Због реновирања није отворена за туристичке посете)

Идући узводно реком Моравицом на 15 км од Ивањице почиње да се уздиже планина Голија – резерват биосфере проглашен од комитета МАБ/УНЕСКО 15.09.2001. у оквиру Парка природе на простору од 53.804 ха до недавно једини код нас и један од, више од 200 резервата у свету. Када би хтели да причамо све о овој планинској лепотици требало би нам неколико дана, али свакако треба поменути нетакнуту природу са густим шумама, Тичар (Даићко) језеро на Даићком брду на надморској висини од 1500 м , затим језеро на Округлици настало 70-их година прошлог века, након земљотреса у Румунији и Кошаниново језеро које је зарасло у тресавску вегетацију. Ту су и предивни водопади на реци Изубри који плене својом лепотом. Када се попнете на врх Голије имате утисак као да сте на врху света, јер вам се пред очима пружа поглед где видите половину Србије и схватите да сте на планини која се уздиже изнад осталих старовлашких планина као острво на усталасалом мору. Њени предивни терени са доста снежних дана у години су идеални за развој зимских спортова као и целокупног развоја планине Голије. Не треба прескочити тј. непоменути пуно извора са чистом планинском водом, преко 100 врста лековитог биља, много дивљачи и реке и потоке пуне племените рибе (поточне пастрмке, кркуше и др...)На Голији се можете сместити у Планинарском дому Голијска река (Тренутно није отворен за посете) који се налази у самом срцу Голије са својих 3о-ак лежаја као и приватном смештају преко локалне Туристичке организације.

Јавор – историјски знаменита планина – граница измедју Србије и Турске царевине све до 1912. године, не заостаје много по својим природним лепотама иза Голије. Обрастао је листопадним шумама и познат је по честим изворима чисте воде. Највиши врх је "Василијин врх" 1520 мнв испод кога се налази споменик мајору Илићу јунаку Јаворског рата. Шетајући напрегледним пашњацима и дан-данас ћете срести трагове караула и зидине царинарнице. Село Кушићи – 12 км од Јавора према Ивањици је данас врло интересантно место за туристе, због идеалне надморске висине око 1000 м, борове шуме, концентрације јона и руже ветрова и као такви представљају погодно место за лечење бронхитиса и астме. У овом селу је у последње време у експанзији сеоски туризам, а могућ је смештај и у хотелу "Јавор" који располаже са 94 лежаја, Вили Ангелина и другом приватном смештају. Иначе, на овим просторима се гаји надалеко познат "ивањички кромпир".

Лов и риболов у оквиру ловно-риболовног туризма у нашој општини заузимају значајно место. На Голији се сваке године одржава традиционална "Хајка на вука", највећа манифестација тог типа по броју учесника у земљи. У "Брадуљичкој реци" постоји мрестилиште поточне пастрмке – јединствено у земљи у којем се мрести поточна пастрмка и са истом врши порибљавање река, како у Ивањичкој општини тако и ван ње.

Спорт у Ивањици је организован још од 1912. године оснивањем ФК "Јавор" који се такмичи у Савезној фудбалској лиги, затим Одбојкашки клуб "Путеви", КК "Јавор", Шах клуб, Атлетски клуб, Карате клуб и многи други, а треба напоменути и то да је Ивањица одбојкашки камп државне репрезентације и да има изванредне услове за припреме спортских екипа, како због идеалне надморске висине, повољних климатских услова тако и због еколошки здраве хране и богате трпезе која се овде нуди госту, а посебно спортистима.

У Ивањици имају два травната фудбалска терена, две хале ( једна већа и једна мања), неколико терена за мале спортове, два затворена базена, теретане, сауне, атлетске стазе, обележене стазе у природи као и многи други садржаји који су доступни спортистима који долазе у Ивањицу на припреме. У плану је и изградња малог спортског центра на „Јелића пољу“.

О Ивањици

Општина Ивањица обухвата простор од 1.090 км2 и једна је од највећих у Србији. Налази се у саставу Моравичког округа, а граничи се са општинама Ариље, Лучани, Нова Варош, Рашка, Краљево, Нови Пазар и Сјеница. По попису из 2011. године има 32.380 становника.

Корисне информације